Pretraga

Kontakt

11040 Beograd, Srbija

 Telefon:    +(00) 381 11 3672 564
   2660 386
 Faks: +(00) 381 11 2666 980
   
 E-mail: info@iran.rs
  nur@iran.rs
  persijski@iran.rs
 
 Web: iran.rs
iriran.me
  iran.mk

Online posetioci

sajam 2016 zene 01

Gostujući na tribini o uporednoj ženskoj književnosti na Iranskom štandu, Nataša Marković, pisac, osnivač i vlasnik izdavačke kuće Plavi jahač, ponudila je iranskoj književnici Nasim Mar'aši da objavi njen roman "Jesen je poslednje godišnje doba", nagrađen prestižnom iranskom nagradom "Džalal Ale Ahmand", koja nosi ime tamošnjeg poznatog pisca 20. veka. Položaj žene u iranskoj književnosti provlačio se kroz većinu programa na štandu Irana, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, što je i tema o kojoj za "Danas" govore Nasim Mar'aši i Narges Abjar, reditelj i književnica, koja je i u ime svoje zemlje otvorila Sajam, prateću Reviju iranskog filma u Muzeju jugoslovenske kinoteke, koja je počela njenim filmom "Rov 143", te održala predavanje na Univerzitetu Džon Nezbit u Beogradu.

Nasim Mar'aši spada u mlade snage iranske savremene književnosti. Takođe je i novinar i scenarista, što je česta kombinacija u zemlji iz koje dolazi. Rođena je u Teheranu, dobitnik je više prestižnih nagrada i laureat je važnih literarnih konkursa u Iranu.

- Kod nas se na knjigama obično stavljaju imena nagrada, ali više predstavljaju reklamni i prodajni "vetar u leđa", nego što otvaraju vrata piscima. Ja želim da u svom pisanju eksplicitnije objasnim i osvetlim zašto mislim da je moja generacija jako čudesna na neki uvrnut način. Recimo, radnja mog romana "Jesen je poslednje godišnje doba" prati sudbine tri devojke, od kojih jedna ima probleme u braku i nalazi se pred razvodom, druga želi da ode iz Irana, dok treća ne može da se snađe u društvu - traga za identitetom u načinom na koji bi se ostvarila. U prvo vreme bila sam ubeđena da moje knjige čitaju samo moji vršnjaci, ali sam kasnije u kontaktima sa čitaocima shvatila da to što pišem čitaju ljudi svih uzrasta - kaže Nasim Mar'aši.

Ona ističe da je "počastvovana predlogom Nataše Marković da se nađe među autorkama Plavog jahača, ali da je za objavljivanje na srpskom njene knjige, koja je već doživela italijansko izdane, a prevodi se i na engleski jezik, potrebno obezbediti dobre prevodioce". Objašnjava je dosad napisala samo jedan scenario po porudžbini, a da je jedan dugometražni igrani film i više kratkih filmova radila po adaptaciji svojih dela.

Još na otvaranju Sajma knjiga Narges Abjar stavila je do znanja da su "Iranske pre oko sedamdeset godina uzele pero u ruke i počele da pišu", da je "aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni sada u porastu" i da "u Iranu na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju".

- Ja sam detinjstvo provela u ratu između Iraka i Irana i to mi je danas u sećanju, kao da rat nije završen. Posle svih tih ratnih dešavanja suočili smo se mnogim promenama, a jedna od njih tiče se i položaja žene u društvu i njenog učešća u javnom životu. U Iranu su trenutno mnoge žene aktivne u oblasti kinematografije, književnosti i drugih oblasti. Trenutno na našim univerzitetima studira više žena nego muškaraca. Iranske žene traže svoje mesto u iranskom i svetskom društvu - ističe Narges Abjar, književnica i reditelj, autor više od 30 književnih dela, četiri filmska scenarija.

Na pitanje može li se "oslobađanje" žena u Iranu na bilo koji način uporediti sa savremenim feminizmom na Zapadu, ona odgovara da može da govori samo samo položaju žene u iranskom društvu, ali da je dominacija muškaraca "uglavnom univerzalna tema u svim društvima Istoka i Zapada, jer žene moraju da ulože mnogo više truda da bi se dokazale i našle svoje mesto".

sajam 2016 zene 02

Наргес Абјар тврди да ислам има "позитиван утицај на остваривање и ширење женских слобода, по чему се Иран разликује од ислама у арапским земљама, где таквих слобода и могућности напредовања жена не постоје".

- Навешћу пример. Ја сам рођена у традиционалној породици у једном селу недалеко од пустињског града Јаза, који је такође веома традиционалан. У мом селу сада је 95 одсто жена факултетски образовано и породице се тиме поносе. Ситуација је таква да девојке са дипломом имају веће шансе да се срећно удају. У нашем селу чак и старије жене уче вожњу. Моја породица и фамилија су религиозне, али њима је велики понос да њихова кћи буде образована, има посао и ради. То показује да ислам није против тога, чим они као религиозни људи прихватају такву ситуацију - објашњава Наргес Абјар.

Према њеним речима, у Ирану нема ограничења кад је реч о уметничким слободама, уколико се "не доводи у питање национална безбедност".

- У Ирану се, без обзира што смо друштво муслиманске вероисповести, отворено говори о разним темама, укључујући и односе жене и мушкарца, уколико не доводе у питање друштвена правила. То нема везе са иранском државом и владом, корен тих правила је у иранској традицији и култури. Чак се може рећи да, уколико држава дозвољава све могуће, а традицији то не допушта, сам народ то неће прихватити. Ја сам то приметила и у Србији, где не видим оно што се може срести на Западу - у Француској, Немачкој - објашњава Абјар.

Она тренутно, на понуду једне немачке компаније, ради сценарио за филм о мигрантима из Сирије који због рата присилно напуштају отаџбину. Каже да је "тема на којој радим је хуманистичка и показује колико велике силе могу да униште ту хуманистичку страну у свету".

Кустурица и спокој у Београду

Наргес Абјар и Насими Мара'аши овој је била прва посета не само Београду, него и овом делу света. Абјар каже да је са Србијом донекле била упозната преко филмова Емира Кустурице, који су популарни у Ирану. Захваљујући њима "схватила је да постоји доста сличности између народа који живе на Балкану и земаља Блиског Истока, попут Ирана". Она сматра а да су "манифестације попут Сајам књига јако битне за приближавање два народа и право место за сусрет култура". Обе наше саговорнице указују и да су Иран и Србија прошли кроз ратна искуства. "Ја сам рођена време Иранско-ирачког рата, а кад сам одрасла слушала сам о рату на Балкану. Мислим да сви градови који су на неки начин имали рат на својој територији морају да имају дух, што је случај и са Београдом. У њему има неког спокоја и смираја, понекад из чиста мира све одједанпут само заћути и буде мирно, што је за мене фасцинантно", каже Мар'аши.

Бајец и Ахмадзаде пробијају лед

- Књига Владислава Бајца "Хамам Балканија" биће прва књига на српском језику која ће бити преведена на персијски језик после подужег, деценијама мереног застоја у узајамној књижевној размени између Ирана и Србије. Како је Данасу речено, у том "пакету" са персијског на српски језик требало би да буде преведен роман Хабиба Ахмадзадеа "Шах са жрвњем судбније". То је договорено претпоследњег дана јуче завршеног Београдског сајма књига на коме је Иран био земља почасни гост. Према подацима иранског књижевног критичара Асгара Мохамендханија, у последњих пола века у Ирану су преведена дела четири српска писца: Иве Андрића, Бранислава Нушића, Давида Албахарија и Данила Киша - реч је о проводу са страних превода, док у Србији нема преведених савремених иранских писаца. Он каже да је од српских писаца у Ирану најпопуларнији Нушић зато што би "његова дела, ако би се имена заменила иранским осликавала данашње иранско друштво".

Трогодишња обнова два споразума о сарадњи

- Током Сајма ирански и српски званичници обновили су потписали су два споразума о сарадњи - један општег карактера који се тиче спорта, образовања, уметности и књижевности, а други међусобне сарадње националних библиотека Србије и Ирана. Оба споразума обновљена су на три године - каже за Данас Мохсен Солејмани, директор Културног центра Исламске Републике Иран у Србији.

(Извор: Дневни лист "Данас")